Nikola Tesla Books
skoro ne zaglavi. JoÅ¡ gora nezgoda dogodi mu se docnije u Karlovcu, odakle je jedva izvukao živu glavu. Teslu doskora obuze strast za Äitanjem tako da su mu morali braniti Äitanje, sakrivati i zakljuÄavati knjige, i oduzimati sveÄu. On je ipak nalazio naÄina da potajno zadovolji tu svoju strast. Po svrÅ¡etku male realke, oboli i odleža nekoliko meseci, a odmor provede kod svog ujaka u Tomingaju kod GraÄaca, kuda je, za vreme Å¡kolskih praznika i kasnije odlazio. U jesen, 1870 godine, ode u Karlovac i tom je prilikom prvi put video železnicu. Stanovao je kod jedne svoje tetke, koja je bila udata za penzionisanog majora BrankoviÄa. U Karlovcu je bio viÅ¡e gladan, nego sit. Nikolin tetak je nastojao da ga zainteresuje za umetnost i istoriju umetnosti, ali, Äini se, s malo uspeha. Za muziku nije imao smisla, iako je imao vrlo oÅ¡tar sluh. Jednom je rekao da može Äuti kucanje sata Äak iz Äetvrte sobe. Jednom prilikom, kad je kolima putovao iz GospiÄa u Karlovac, bio je s njime i njegov mlaÄi drug, koji je iÅ¡ao na Å¡kolovanje u Sremske Karlovce. Tesla je celoga puta, od zore do mraka, pevuckao: >Crnogorci sijeku Turke, braÄi svojoj Å¡ire ruke