Nikola Tesla Books
ljudi nisu imali razumevanje za Tesline ideje, pa je on morao da se bavi konstrukcijom raznih maÅ¡ina za istosmernu struju. U svojoj autobiografiji Tesla medu ostalim kaže: Provodnici nisu bili dobro smeÅ¡teni, i upravo prigodom otvorenja centrale u prisustvu cara Viljema I, jedan deo zgrade bude eksplozijom baÄen u vazduh. NemaÄka vlada nije htela da preuzme fabriku Äime je francusko druÅ¡tvo trpelo veliku Å¡tetu. S obzirom na moje dosadanje uspehe i zbog toga Å¡to sam vladao nemaÄkim jezikom, meni povere težak zadatak dla uredim stvar i ja, poÄetkom 1883 godine, odem u Strasburg ... PraktiÄki rad, korespodencije, konferencije s vlastima okupirale su me dan i noÄ. Äim sam donekle veÄ udovoljio mojim dužnostima, odluÄio sam da u mehaniÄkoj radionici s one strane železniÄke stanice izgradim i ispitam svoj motor. Potreban materijal poneo sam sa sobom iz Pariza. U leto 1883 bio sam veÄ toliko napredovao da sam mogao pristupiti eksperimentima. VeÄ prva proba dala je oÄekivan rezultat i na moje najveÄe zadovoljstvo moj se motor sa naizmeniÄnom strujom razliÄitih faza okretao, bez komutatora i bez Äetkica, upravo onako kako sam ja to pred godinu dana bio zamislio. To mi je uÄinilo veliko veselje koje se, meÄutim, nije moglo usporediti s onim koje sam oseÄao pri svom prvom otkriÄu. BuduÄi da druÅ¡tvo nije dovoljno honoriralo njegov rad, odluÄi on da ode u zemlju neograniÄenih moguÄnosti, u Ameriku. O svome putu u Ameriku Tesla priÄa: Prodao sam svoje stvari, spakovao najpotrebnije i stigao na železniÄku stanicu upravo kad je voz trebao da krene. U tom momentu setio sam se da sam sav svoj novac izdao za kartu za Ameriku i ja sam odmah morao da odluÄim Å¡ta da radim. Herkules je imao dosta vremena da razmiÅ¡lja, a ja sam trebao da se reÅ¡im, trÄeÄi uz voz, pri Äemu je kroz moj mozak, kao neke oscilacije, prolazilo hiljade misli. U posled-njem momentu, posle kako su sve moguÄe ugodne i neugodne misli proÅ¡le mojom glavom, odluÄim da sa tim Å¡to mi je ostalo, 17
